Njene suze....
Prva jesen bez nje.
Ej čuj ,
vetar se kikoće kroz,
 granje,
 zviždi,
smeje se  zar ne?
I zastala bi iznenada,
onako u hodu,
zaćutala,
molila me da slušam i smejala bi se  zatim ,
dugo,
dugo bi se smejala,
sa vetro zajedno.
Ja bih joj kidao smeh poljupcima,
otkidao parče po parče tog njenog smeha,
a nervivao bih se ponekad kad ne bi htela da se uozbilji,
molio je,
preto joj,
stalno je  ljubio.