2013 dragana popovic knjiga moja 3deo

21.
Kao da sam stena,
i da bola nema
ti me vajaš lako,
poljupcima jako
znam to i osećam.
Ti me jutrom budiš,
osvajaš i sudiš
znam to i osećam.
Tako dan za danom, tvoja sena
među snom i javom zapletena,
spusti se polako, zagrli me jako
znam to i osećam.
Uzalud se borim, opijena gorim
znam to i osećam.

Kada taknem te ja
ceo svemir na tren
kao postane snen,
kada takneš me ti
tada svetlost na tren
sklopi oči i svet
znam to i osećam.
Putevima tvojim, mesečina
izlazim iz kruga s vetrovima,
jer u tvome oku vidim i dobrotu
znam to i osećam,
pa sam kao reka koju more čeka
znam to i osećam.
Kada taknem te ja
ceo svemir na tren
kao postane snen,
kada takneš me ti
tada svetlost na tren
sklopi oči i svet
znam to i osećam.
Severom i jugom, tragom tvojim
probuđena sanjam, vreme stoji
jer u tvome oku vidim i lepotu
znam to i osećam.
Ničeg se ne bojim
dok uz tebe stojim
znam to i osećam.
Tako dan za danom, tvoja sena
među snom i javom zapletena
spusti se polako, zagrli me jako
znam to i osećam,
uzalud se borim, opijena gorim
znam to i osećam.