Večno ću te voleti.

Večno ću te voleti.
U srcu sam te urezala a taj se rez teško briše.
Zavolela sam tebe i sve što je tvoje čitala sam u romanima da se jednom voli i kad se rastaneš užasno,
večno rana boli,
Nisam tada mislila na to,nisam slutila kraj želela sam samo tebe i nikog više znaj.
TI si prvi kojeg imam ti si prvi koji me ljubi ali večno ćeš ostati prvi koji se voli ali i gubi.
.Evo ti moje srce,uzmi ga sebi,suviše sam slaba i umorna to zauvek pripada tebi.
 Ostaću da i dalje živim,ali potpuno novim životom,sve će biti promenjenim nekim novim tokom.
.I kad bi samo znao da i večeras provodim besne noći htela bih negde da idem al kuda,kuda poć?
Tebe tražim ali gde?
Tvoje su misli negde daleko,imam li snage da te zapitam,zar je moralo biti tako.
Znam,morao si da odeš tako jednostavno,tako lako.
Ali seti se ponekad mene,kada proletni povetarac dune,seti se devojke koja te voli.
U rađanju jednog dana,kad osetiš prve kapi rose seti se tada mojih suza i moje crne kose.
Što sam tebi pružila drugom sigurno neću  mu se dati sebe,ali ne i sreću.
Ali ti nemoj žaliti mene jer dovoljni sam žalila tebe,nek ti ime moje ostane samo deo jedne uspomene.
Nemoj se zapitati se kako mi je,da li u mom životu ima svetlost ili vlada tama.
Evo ti sada ova pesma,pročitaj jednog dana i upitaj se kad budeš sam:
"Da li je i ona sama!